Карпински Ваведењски манастир

"Карпински Ваведењски манастир"

Карпински манастир, чија је црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице у Храму, је манастирски комплекс смештен у близини кумановског села Ораха. Манастир је основан у 14. веку од стране севастократа Дејана, зета цара Стефана Душана. Данашњи изглед манастира је из 16. – 17. века. Исти је био обновљен у 19 веку. Црква потиче из 1592 године, од када је и првобитни живопис, а други слој живописа је из 19. века, када је црква и обновљена. Стари живопис је одозго покривен са новим живописом у 1893. години.

За време Другог светског рата, манастирски су конаци значајно настрадали.

Карпино као скрипторски центар

Скрипторска школа је из 16. века. Према подацима Института македонске литературе, у манастиру је живело 300 монаха и он је био регионални црквено-духовни и културни центар. Oригинални рукописи, коjи се сада налазе у Москви, Софији и Београду, сведоче о постојању ресавске и монашке школе.

За најзначајнија књижевна дела сматрају се Карпинско Јеванђеље и Апостол са ирмологиумом који се сада налазе у Москви. Постоји документација за 11 пергамената, а и хартијени рукописи, као што су јеванђеља, апостоли и псалтири.

Карпинско Јеванђеље

Карпинско Јеванђеље
Карпинско Јеванђеље

Потиче из 13. века. Садржи 168 пергаментних листова. Писане су на ћириличном писму. Илуминација је богата и разноврсна, а има иницијале са тератолошких, биљњих или геометријских елемената. Према садржају представља пун апракос, са јеванђељских зачала за све дане у години распоређени по редоследу у црковној години, полазећи од Васкрса; садржи и синаксар.

Убраја се међу северномакедонских рукописа повезани са Карпинским Апостолом (хронолошки су повезани са истим периодом, али су дела различитих писаца) и фрагмент из ирмологија (касније текст, писан од двојицу аутора). Као кодекс архаичног типа, а и због распореда зачала, значајно је за развој јеванђељског превода и има посебно место у јужнословенских јеванђељских рукописа. Место чувања, Москва, ГИМ, збирка Хлудов 28 1 101.